Novak Đoković nije napravio previše grešaka tokom svoje rekordne karijere, ali je možda samo ispustio loptu sa svojim najnovijim rivalima.

Dok 24-struki grend slem šampion nastoji da doda završne detalje svojoj kultnoj karijeri nakon osvajanja zlatne olimpijske medalje u Parizu prošlog meseca, Đoković se možda uskoro zapita koliko mu je još ostalo da pruži.

Činilo se da je pojavljivanje Karlosa Alkaraza i Janika Sinera pokrenulo Đokovićeve ambicije da se odbrani od sledeće generacije heroja, pošto je jurišao na tri grend slem titule 2023.

Ipak, ovogodišnje knjige rekorda biće sastavljene bez dodavanja još jedne velike titule na Đokovićevu zapanjujuću listu dostignuća, a Siner i Alkaraz dele glavne titule koje su do sada osporene.

Još u danima kada je Đoković vodio često ogorčenu borbu sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom za najveće teniske titule, malo je izgubljeno ljubavi između trojice najuspešnijih igrača svih vremena.

Ipak, taj animozitet nedostaje Đokoviću otkako su mu Alkaraz i Siner postali glavni rivali, a drugi od ta dva mlada šampiona to potvrđuje u svojim nedavnim komentarima.

„Imamo stvarno dobro prijateljstvo van terena“, rekao je Alkaraz za Đokovića. „Puno pričamo u ormarićima svaki put kada se vidimo. Sa svojim timom takođe.

„Kada izađemo na teren, nema prijatelja ovde na turneji, ali posle toga, posle terena, imam zaista dobar odnos sa mnogo igrača, a jedan od njih je Novak.

Šampioni se retko druže sa rivalima, ali Đoković je učinio da se Alkaraz i Siner osećaju prijatno u njegovom prisustvu i to je možda bila greška.

Aura oko šampiona je izgrađena na duhu misterije i kada dozvolite rivalu da postane prijatelj, to se može razbiti.

Alkaraz i Siner ne vide Đokovića kao nepobedivu mašinu koju su igrači iz generacije ispod sebe gledali na srpskog maestra.
Dakle, kada dođu na teren sa njim, njihovi treninzi sa Đokovićem i prijateljske razmene razvodnjavaju faktor straha koji je nekada imao.

Đoković je možda mislio da ovi mladi igrači neće osporiti njegovu dominaciju dok nije odlučio da se povuče iz tenisa, ali oni su ga zapanjili svojim sjajem u poslednjih nekoliko godina i sada su čvrsto uspostavljeni kao izazivači na svakom turniru na koji učestvuju.

Isto će uvek važiti za Đokovića dok god želi da igra i dok je njegov šokantni poraz na US Openu protiv Alekseja Popirina potvrdio da su njegovi dani dominacije možda gotovi, njegova olimpijska pobeda je potvrdila da još uvek treba da se oduzme briljantnost iz bivšeg sveta Broj 1 ako može da zadrži svoju motivaciju da se takmiči.

Početak ove godine je potvrdio da Đokovićeva motivacija da produži svoju pobedničku seriju u vrhu tenisa jenjava van pregršt velikih događaja koji ga zapaljuju, a trenerski gigant Patrik Muratoglou je rekao za Tennis365 da će mu motivacija sada biti najveći rival u onome što je levo od njegove karijere.

„Pokazao je na početku sezone da je čovek“, rekao je Muratoglou za Tennis365, dok je razgovarao sa nama uoči Velikog finala UTS-a u Londonu u decembru.

„Osećao sam da je imao pravi problem sa motivacijom na početku sezone, posebno kada je video da se Rafa toliko muči i da se možda neće vratiti.

„Na početku ove sezone, izgledalo je kao da se Novak osećao kao da je utakmica gotova jer se Rafa toliko mučio i izgledalo je da će mu biti veoma teško da se vrati na vrh.

„Mislim da je ovo malo ubilo njegovu motivaciju. Jedan od velikih motiva njegove karijere bio je da ima više grend slem turnira od druga dva i to je sada uradio.

„Onda dolaze Olimpijske igre i ova nagrada koju nikada nije podigao je bila tu za njega i vratila mu se motivacija. Za tako kratko vreme ponovo je mogao da igra na najbolji mogući način.

„Za njega će sve biti u pronalaženju motivacije od sada pa nadalje. Tenis je tu, on je tu fizički, ali sve je u tome koliko on želi da nastavi.”

Đokovićev pad na US Open-u je doveo do sumnje da je on sada na pozajmljenom vremenu u vrhu muške igre, ali vi otpisujete najvećeg igrača svih vremena na svoju opasnost.