U nedelju uveče, sišao sam u teretanu da se okupam u sauni pre spavanja. Bilo je 21.30 i većina ljudi se isključila za vikend. Mogao sam da čujem neko lupanje u komšiluku i to su bili Đoković i njegov trener, koji su radili kasno noćnu sesiju na Reformer Pilates spravama.

Taj trenutak ga je sažeo. On je veoma ljubazan momak — sasvim suprotno od njegovog imidža negativca u pantomimi — ali nikada nisam sreo nekoga tako pakleno sklon pobedi. Ta danonoćna posvećenost je jedan od razloga zašto je, po mom mišljenju, najveći igrač kojeg smo ikada videli.

Čini se da Đoković tokom svoje karijere mora da uradi nešto više od svih ostalih da bi se dokazao. Stigao je na scenu kada je Rodžer Federer bio savršen sportista, a Rafa Nadal bio vrhunski igrač. Oni su bili poster momci tenisa i nije bilo mnogo mesta ni za koga drugog. Imali su ove ogromne komercijalne rudnike zlata daleko od terena, a Đoković je izostavljen.

Đoković nikada nije imao ovako sjajan život van terena, pa je sav njegov fokus bio na tenisu. U pozadini je samleo rezultate i tiho ih sve prestigao. Sada mu savetujem da pobedi Karlosa Alkaraza i osvoji svoju 25. grend slem krunu, što ga takođe vodi ispred Margaret Kort.

Alkaraz je pobedio u prošlogodišnjem finalu, ali Đoković izgleda bolje nego pre 12 meseci. Biti na vrhu godinama za redom mora da je zamorno. To je stres koji većina nas ne može da shvati, a bilo je trenutaka prošle godine kada je Đoković izgledao frustrirano na terenu. U jednom trenutku tokom prošlogodišnjeg finala, frustrirano je udario reketom o stativu mreže jer su neuspesi uzeli svoj danak.

Sve nas je iznenadio pojavljivanjem na Vimbldonu posle operacije kolena ove godine i izgleda da je ponovo postavio fokus. U sebi izgleda smirenije i srećnije. Ispalio je nekoliko hitaca u masu u ponedeljak uveče, ali je sve to uradio sa sjajem u očima. Nema mnogo igrača koji bi imali dovoljno samopouzdanja da to kažu i da se izvuku. Došlo je do nekoliko zabavnih naslova u novinama i zapravo je oduzelo deo fokusa na tome koliko je dobro igrao.

Ni u jednom trenutku tokom ovog šampionata Đoković nije bio u pravu. Imao je glatkiju trku i ako bude igrao agresivno, mislim da će ga savladati. Tamo gde Alkaraz ubija mnogo svojih protivnika je kroz njegovu varijaciju šuta. Većina igrača ne može da živi sa tom varijacijom, ali Đoković može. Igrate tu varijaciju da biste vratili sporiju loptu, ali Đoković može da stane na nju svojom snagom i okretanjem.

Prošle godine je bilo vrlo malo asova, tako da očekujem neka duga nadigravanja. Alkaraz će želeti da ih diktira svojim forhendom, ali Đoković može da pobedi ako izađe napred i završi poene.

Sa 37 godina, Đoković je 16 godina stariji od Alkaraza i ako to uspe, to ga stavlja na drugu planetu u teniskom smislu. Ako pobedi, sigurno neće imati ko da tvrdi da on nije najveći teniser kojeg smo ikada videli.

Ono što se tiče sporta je da se veličina često ne prepoznaje sve dok ne nestane. Upravo sada, vidimo poplavu priznanja za Endija Mareja. Jednog dana svi će se osvrnuti i ceniti koliko je Đoković zaista bio dobar.