„Pritisak, stres, raste“: Kako je Novak Đoković konačno prihvatio ulogu negativca iz pantomime Vimbldona…..
Sa 37 godina i sa bezbednim grend slem rekordom, Đokoviću više nije stalo da ne dobije istu ljubav kao njegovi bivši rivali Rodžer Federer i Rafael Nadal
Posle prošlogodišnjeg finala Vimbldona, bilo je primamljivo zapitati se da li je poraz Novaka Đokovića od Karlosa Alkaraza signalizirao početak promene. Kandidirajući se za petu titulu Vimbldona zaredom, Đoković je poražen u epskoj borbi u pet setova u svom prvom porazu na šampionatu od 2017. Dok je razmišljao o kraju svoje dominacije u All England Clubu, Đoković je bio ljubazan, njegove pohvale mladog Alkaraza sjajnog i originalnog. Posle toliko pobeda, bilo je malo zapanjujuće videti tako žestokog takmičara kako prihvata redak ukus poraza kao stari prijatelj, odražavajući stav „osvojite nešto, izgubite nešto“ pred publikom na centralnom terenu.
Ali umesto da označi pomak ka uzajamnom poštovanju odnosa, dogodilo se suprotno. U ponedeljak uveče, dok je Đoković zapečatio pobedu nad Holgerom Runom u četvrtom kolu, sedmostruki šampion problemio je delove publike na Vimbldonu za „pokazivanje nepoštovanja“ – Rune je bio obasjan povicima „Ruuuuuune!“, što je zvučalo veoma slično “Buuuuuuuuuu!”. Nakon što je nekoliko puta ranije igrao Runea, Đoković je bio svestan da takva reakcija publike prema Dancu nije ništa novo. Đoković je, međutim, izabrao da čuje zvižduke. Oni su delovali kao gorivo za povećanje njegovog nivoa i korak bliže osmoj tituli.
Aktivno hvatanje Đokovića protiv publike, ili barem njenih najrazličitijih delova, bio je značajan trenutak u njegovoj dugoj priči o Vimbldonu. Njegove reči, „Igrao sam u mnogo neprijateljskijem okruženju, verujte mi, ne možete da me dodirnete“, zvučale su kao izazov za one koji navijaju protiv njega dok se sada priprema za rekordno 13. polufinale Vimbldona u petak protiv Italijan Lorenco Museti. Sa 37 godina i sa rekordne 24 grend slem titule već u torbi, Đokoviću više nije stalo do toga što ne dobija istu ljubav ili dodvor od svih u publici kao što su to dugo imali njegovi bivši rivali Rodžer Federer i Rafael Nadal. U miru sa sopstvenim dostignućima, maska je skinuta.
Ili će, barem, tako ostati do kraja nedelje, dok on bude nastojao da izjednači Federerov rekord na Vimbldonu. Đoković teško da je prvi sportista koji koristi spoljnu buku i sukobe kao izvor motivacije. Majkl Džordan je čuveno dočarao gluposti rivalskih protivnika u svojoj glavi, kao i koristeći svaku kritiku na njegov račun da dovede Čikago Bulse do šest NBA titula. Objavljivanje dokumentarca „Poslednji ples“ i ponovno prepričavanje Džordanovog mentaliteta da pobedi po svaku cenu uticalo je na novu generaciju zvezda širom sporta, što se može videti po tome kako su Engleska i Džud Belingem više puta govorili o korišćenju opažene negativnosti oko njihov prikaz na Euru 2024. kao „gorivo“ u dolasku do finala, čak i kada je tim objektivno bio lošiji.
Nije iznenađujuće što je i sam Đoković razvio takav opsadni mentalitet nakon što je ušao u eru Federera i Nadala, možda dvojice najpopularnijih igrača svih vremena, a potom i nadmašio obojicu. Što se tiče grend slemova, Đokoviću je bilo potrebno 15 godina da stane na sam vrh nakon pobede na Otvorenom prvenstvu Francuske 2023. da bi osvojio 23 titule, a mnoge od njegovih najvećih pobeda su stigle kada je uzeo Federera ili Nadala i pobedio protiv gomila. Prošle su dve godine otkako je Nadal igrao na Vimbldonu, tri otkako je Federer odustao od šampionata, ali ostaje slučaj da će Đokovića, gde god da krene, bodriti zadrti navijači, isto toliko će podržavati njegovog protivnika. On može biti žrtva sopstvenog uspeha i želje da vidi uznemirenost.
Neko vreme tokom svog najdominantnijeg niza, Đoković je pokušavao da pridobije publiku dok se okretao na sve četiri strane terena i slavio svojim gestom ‘ljubavi’ posle meča, ali je to uvek odbacivano kao performativno i gledano kao pokušaj preteško. U svojim starijim godinama, pogotovo sada kada je grend slem rekord njegov za ceo život, Đoković je bio iskreniji jer je više puta negirao pokušaje sledeće generacije, nivo tenisa koji je proizveo čak i prošle godine u osvajanju tri od četiri grend slema nemoguće ne poštovati. Čini se da više nije ni važno da li se to ikada pretvori u ‘ljubav’.
Sa 37 godina, realnost da Đokovićeve mogućnosti da osvoji još grend slem titula ponestaje nikada nije bila tako jasna kao pre ovogodišnjeg Vimbldona. Jednostavno se pretpostavljalo da je Đoković isključen sa turnira kada se prošlog meseca povukao iz četvrtfinala Otvorenog prvenstva Francuske i podvrgnut operaciji popravke pokidanog meniskusa u desnom kolenu. Nakon što je stigao do 49. grend slem polufinala, on je svoj oporavak od operacije da bi stigao na startnu liniju na Vimbldonu nazvao jednim od najvećih dostignuća u svojoj karijeri. Osvajanje titule ne bi bilo ništa drugo do izvanredno, posebno zato što bi verovatno morao da pobedi Alkaraza u finalu.
Đoković, možda, zato koristi svaki trik u knjizi da bi se gurnuo, čak i kada je van terena opušten kao u bilo kom trenutku u karijeri. Na Vimbldonu njegove mečeve gledaju osmogodišnji sin i šestogodišnja ćerka. On provodi dane između mečeva igrajući sa svojom decom na terenima za vežbanje i slavi pobede pretvarajući se da svira violinu, poštujući obećanje svojoj ćerki. Ipak, na terenu, on ostaje konkurentan i odlučan kao i uvek. „Napetost i pritisak i stres su zaista veliki, kao što je uvek bio“, rekao je Đovković ove nedelje. Čineći to, on će sa zahvalnošću prihvatiti još goriva za vatru u sebi dok pokušava da povrati svoj tron.
Leave a Reply