Do Pariz 2024. Olimpijske igre su bile skoro prokletstvo za Novaka Đokovića. Srpski šampion je oduvek želeo da osvoji zlatnu medalju za svoju zemlju, ali je iz raznih razloga uvek promašio ovaj cilj u prošlim izdanjima Igara. Bivši broj 1 sveta izgubio je u teškom polufinalu od Rafaela Nadala u Pekingu 2008, dok ga je poraz u prvom kolu od Huana Martina del Potra u Riju 2016. toliko uznemirio da je briznuo u plač dok je napustio teren.

Na Tokiju 2020, činilo se da su se stekli svi uslovi za trijumf Noleta. Beogradska legenda je te godine jurila kalendarski grend slem i dominirala je takmičenjem do polufinala olimpijskog turnira. Uoči seta i brejka protiv Aleksandra Zvereva, Novak je pretrpeo šokantan povratak svog protivnika i nije uspeo da osvoji US Open izgubivši od Daniila Medvedeva u finalu.

Đoković se u Parizu 2024. nije pojavio kao veliki favorit, pošto do tada nije osvojio ATP titulu. Olimpijski turnir se igrao na crvenoj šljaci, tako da je sve izgledalo spremno za pobedu mladog Španca Karlosa Alkarasa. 21-godišnjak iz Mursije – koji je upravo pobedio na Otvorenom prvenstvu Francuske i Vimbldonu – nije dobro upravljao pritiskom, dok je 24-struki grend slem šampion postigao svoj najbolji učinak u sezoni sa dva taj-brejka.

Živa legenda

Uprkos osvajanju zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu, Đokovićeva sezona je bila manje briljantna nego inače. Srpkinja ove godine nije osvojila nijednu titulu i stigla je do samo jednog grend slema finala, na Vimbldonu, prepustivši se Alkarazu vrlo čistim rezultatom.

„Olimpijada se održava samo svake četiri godine. Došao sam na ove Olimpijske igre, a da nisam osvojio titulu, operisao sam koleno, imam 37 godina, pobedio sam protivnika koji me je upravo pobedio na Vimbldonu… Sve ovo čini To je tako posebno. Najveći skup emocija u mojoj karijeri, teško je opisati rečima“, rekao je bivši svetski broj 1 u dugom intervjuu za RTS.

Olimpijsko zlato je stiglo posle mnogo premlaćivanja i gorućih poraza, na korak od medalja: „Izgubio sam od Nadala u bliskom polufinalu u Pekingu, zatim sam izgubio još dva polufinala na Olimpijadi, izgubio sam i bitke za treće mesto,  ovo su bili među najtežim porazima u mojoj karijeri“, otkrio je on.

Kada čujete o pritisku na igrače poput Đokovića, čini se paradoksalno, nakon neverovatnog broja osvojenih trofeja u karijeri, ali je na Ju-Es openu srpski šampion priznao da je čuo: „S obzirom na finale u Parizu, ja sam nisam propustio set, pobedio sam Nadala kod njega – čak i ako nije bio u najboljem izdanju, ali ipak pobediti ga u Parizu je nešto ogromno…“

„Osetio sam energiju i podršku i od kuće, tako da je ‘dodatni pritisak’ bio manji nego inače. U Njujorku, na primer, osetio sam da nisam na terenu, da nisam dobro pripremljen, pa sam se osećao više pritisak pre svakog meča nego pre finala na Olimpijadi. U ovom trenutku, Nole ne bi učestvovao u Nitto ATP finalu. Nekadašnji broj 1 sveta tek treba da se kvalifikuje za Torino, gde je prošle godine podigao trofej pobedivši Karlitosa Alkaraza u polufinalu i Janika Sinera u finalu.

Noletove uspomene

U istom intervjuu Novak je otvorio Nadalovu dominaciju u Parizu: „Nadal je dugo bio nepobediv tamo – izgubio je samo nekoliko puta na stadionu Filip-Šatrije. Svaki put kada prošetate na tom terenu sa njim, on je favorit. Čak je i na Olimpijskim igrama imao problema sa povredom, ja sam bio u boljoj formi, ali ipak, znate da je to najviša planina na koju se možete popeti. On je najveći, možda i jedini razlog zašto nemam više titula na Rolan Garosu, ali ja kažem – svaka pobeda protiv njega tamo vredi duplo.

2011. godine osvojio sam prve titule na Vimbldonu i US Openu. Prva titula je uvek ekstra posebna, pobedio sam svog najvećeg rivala Nadala u finalu. U Njujorku bih izdvojio pobedu 2015. nad Federerom u finalu. Možda je igrao sjajno kao što je ikada igrao na tvrdim podlogama, bio je veoma agresivan i fokusiran, publika je bila potpuno na njegovoj strani. Uspeo sam da ostanem miran i koncentrisan i nekako pobedim. To je verovatno moj najznačajniji trofej u Njujorku, zajedno sa prvim.”